ОШ "Вера Благојевић" Бања Ковиљача

Историјат школе

Историјат школе

Школство у Јадру почиње да се развија од средине 19. век са развојем нововековне српске државе. Први помен школе у Ковиљачи налазимо у школској 1845/1846. години. Она се спомиње као приватна школа и о њој немамо детаљнијих података. Не знамо поуздано колико је дуго трајала, ко је био покретач и кад и како је затворена.

Међутим, први помени државне школе у Ковиљачи можемо везати за школску 1853/1854. годину. Од ове године можемо у континуитету пратити развој школства у Ковиљачи, а као први учитељ наводи се Станко Убавкић. Школа је била трогодишња. Државним одлукама градске школе су имале четири, а сеоске три обавезна разреда. Учитељи, школска зграда и наставна средства финансирана су из средстава општине. Учитеље су бирале саме општине уз сагласност Управитеља свих школа. Ипак ни једна промена се није могла догодити од стране општине, одбора или начелништава без одобрења министра просвете.

Средином 50-их година 19. века у јадарском срезу, као делу подрињског округа, постојало је шест школа. Међу њима се налази и школа у Ковиљачи. У школској 1857/1858. години школа има укупно три разреда са укупно 30 ученика и једног учитеља, Радосав Поповић, са платом од 80 талира. По разредима број ученика је био први – 20, други – 6 и трећи разред – 4 ученика. Из извештаја учитеља видимо да ковиљачка општина није много бринула о школи. Као прилог овој тврдњи имамо и податак из 1862.године. Школа је тад била пред затварањем. Захтев за затварање Начелству округа подринског поднела је ковиљачка општина /Ковиљача и Брасина/, и то поредседник суда, два члана и 17 општинара /неписмених/. Разлог је због потребе простора суда ковиљачке општине, али и немогућност да села Ковиљача и Брасина са 181 кућом и 203 пореске главе не може да издржава школу. И поред подршке окружног начелника министарство је одбило овај захтев. Посебан значај за подизање ниво писмености и односа према школству имаће рад повотрне /недељне/ школе при ковиљачкој школи  1869. и 1870. Године која је имала за циљ  описмењавање одраслих.

Да је школе било тешко очувати показује и податак из 1869. године када у јадарском срезу поред школе у Ковиљачи, ради само још четири школе, од чега две у Лозници. Тад је имала 29 ученика од чега је 25 завршило школску годину. Школа почиње да стиче углед доласком прве учитељице Ленке Савић. Поред тога што је била прва учитељица, она ће бити и први наставник који ће се дуже задржати у ковиљачкој школи (1874-1880.) и за свој рад награђивана је од Министарства. У том периоду у Ковиљачи се отвара и Народна библиотека, а ускоро и школска библиотека.

Почетком осамдесетих година 19. века ковиљачка школа је била пред затварањем због лошег стања зграде изазваног поплавама Дрине. Све до краја прве деценије 20. века проблем одржавања зграде ће бити константно присутан у свим надзорним и инспекцијским извештајима. Већи напредак биће направљен почетком новог века када је изграђена нова школска зграда на локацији садашње школе. Велике заслуге припадају учитељском и брачном пару Качавенда. Камен темељац уз присуство тадашњег учитеља Војислава Качавенде положиће краљ Петар I Карађорђевић постављен је 1910.године. са новом школском зградом дочекаће се ратни период 1913-1918.године.

После Првог светског рата школа наставља даљи развој. Пракса Министарства постављања брачних парова за учитеље ће се усталити што ће дати стабилност наставе и у школи у Ковиљачи. Учитељ Војислав Качавенда постао је школски надзорник, а у школи су наставили да раде као учитељи Катарина Качавенда, Милан и Милица Митровић, док је учитељ Војислав Качавенда постао школски надзорник.

Школа је у школској 1919/20. години једина у срезу која је била ограђена, а од штете нанете ратом санирана је солидарним доприносом. До почетка новог рата у школи су радили као учитељи још Михаило Тошовић, Михаило Арсеновић, Олга Гавриловић, Милена Лукић, Десанка Фрајтовић, Здравко Филиповић, Полексија Савић, Војислав Глигорић, Рајна Глигорић, Драгомир Кокић, Владимир Антонић, Машинка Антонић, Добрила Михаиловић, Надежда Зулфикарпашић и Вукосава Живковић.

Настава ће се изводити и у време Другог светског рата, а учитељи су били Драгомир Кокић, Риста Пржић, Јованка Попојованов, Невенка Станојевић, Косара Вујановић и Владимир Антонић.

Након Другог светског рата развој школе је био убрзан. Он је био праћен са два битна фактора: променом образовне политике нове власти и повећањем броја становника изазване економском миграцијом од отварања фабрике Вискоза. Стара школска зграда са четири учионице постала је премала за број одељења. Зато ће се један период разреди налазити разбацани по Ковиљачи, у различитим објектима. То је изискивало нову школску зграду коју ће Ковиљача ускоро добити. Саграђена је данашња школска зграда која ће уз стару зграду имати 15 учионица.

Прву деценију 21. века обележиће и отварање дуго очекиване спортске сале. Она ће својом концепцијом имати услове и шире намене, што школи отвара веће могућности за сарадњу са локалном заједницом.

Наша школа данас

Школа се налази у непосредној близини центра Бање Ковиљаче, познатог бањског и туристичког места у Западној Србији у пограничној зони са БиХ. Смештена је у подножју планине Гучево, у близини реке Дрине. Повезана је мрежом споредних улица са главном саобраћајницом, тако да је доступна ученицима који станују у самом месту. У школу ученици долазе пешке или користе међуградски превоз. Бања Ковиљача се налази између Лознице, удаљене 6 km и Малог Зворника који је удаљен 18 km. Аутобуском линијом је повезано са овим градовима.

Положај матичне школе:

Осим у матичној школи, настава се одвија и у издвојеним одељењима у Трбушници и Горњој Ковиљачи.

У матичној школи настава се изводи у једној згради: у 9 учионица и 3 кабинета и дигиталној учионици. Кабинетска настава је организована за следеће наставне области: техника и технологија, музичка култура и информатика и рачунарство.

У једној учионици се одвија настава за ученика са сметњама у развоју и то трећи, четврти и седми разред, у матичној школи док је настава за друго одељење за ученике са сметњама у развоју обезбеђена у Малој домској заједници и то трећи и четврти разред. Оба одељења похађају наставу у преподневним часовима. Учионице су релативно опремљене новим клупама и столицама.Школа је повезана фискултурном салом, која је недавно завршена.Матична школа поседује дворишни простор са теренима за извођење малих спортова.Поред ученичког простора, школа располаже канцеларијским простором за наставнике, директора, секретара, финансијско-рачуноводственог радника, психолога, педагога, просторије са припремним простором за наставнике за наставне предмете: биологија,ликовна култура и информатика и рачунарство,медијатека, библиотека, кухиња као и просторија за разговоре са родитељима. Школа има библиотеку чији књишки фонд износи 9300, што се може сматрати солидном опремљеношћу с обзиром на број ученика. У школи постоји и медијатека са делимично опремљеним наставним средствима, као и са два видео пројектора за потребе савремене наставе и ваннаставних активности. У матичној школи загревање просторија се врши дигиталним грејањем.

Издвојено одељење у Трбушници изводи осморазредну наставу у 8 учионица, од којих је једна истовремено и кабинет за информатику. Ова школа нема фискултурну салу, па се настава физичког васпитања изводи у школском дворишту и учионицама. Настава се изводи у једној смени (преподневној). Осим ученичког простора, школа има наставничку канцеларију и просторију за педагога/психолога, кухињу и једну канцеларијску просторију која се користи за полазнике предшколског образовања. Загревање просторија се врши централно.

У издвојеном одељењу у Горњој Ковиљачи настава се изводи у две учионице, и то два комбинована одељења: I и III;  II и IV разред. Настава се изводи у преподневној смени. Протекле школске године месна заједница је преуредила једну просторију, те ће се од ове школске године у ИО Горња Ковиљача та просторија користити као фискултурна сала. У школи се такође налази и мала заједничка просторија за наставнике и помоћно особље, као и просторија за прешколско одељење. Загревање просторије се врши локално.

Издвојена одељења наставу организују у учионицама која поседују релативно одговарајући намештај и недовољно су опремљена наставним средствима.